EGIPAT

EGIPAT

Oblast reke Nil

O Egiptu smo svi učili i slušali, a to je verovatno zbog toga što je ona bila jedna od najdugovečnijih država koje su bile u sklopu oblasti koja se zvala: Stari istok, a i zbog toga što sama istorija Egipta trajala je oko 3000 godina (od ujedinjenja Gornjeg i Donjeg Egipta, pa sve do osvajanja Aleksandra Makedosnkog).

Oblast reke Nil

Država Egipta se polako razvijala u dolini reke Nil. Ovo mesto je bilo pogodno za razvitak ovako jedne moćne države iz razloga što je jedna od dužih reka na svetu i zato što je odlikuju redovne poplave, koje su trajale oko sto, pa i više, dana, a počinjale su sredinom jula, tako pretvarajući zemlju u veliko jezero. Kada se voda povlačila, ostavljala je mulj koji je bio bogat mineralima i tako činio Egipatipatsko tlo kao najplodniju oblast starog sveta, čak i ako se nalazio u Libijskoj pustinji koja je jedna od  najsuvljih oblasti na svetu. Tako da je oblast Nila bila poželjno mesto za živeti i za ostvarivanje ljudskih zajednica.

U dolini reke Nil su negde oko četvrtog milenijuma pre n. e. postojale ljudske zajednice koje su se ujedinile u Gornji Egipat (dolina Nila) i Donji Egipat (delta). Negde oko 3000. godine pre n. e. Donji Egipat je pokoren od strane vladara Gornjeg Egipta i tako ujedinio dve zemlje i osnovao prvu prestonicu, sada već ujedinjene države, a ona se zvala Memfis. Taj vladar se zvao Menes.
Podelu prošlosti Egipta na dinastije uradio je Manteon, egipatski sveštenik, u svom delu Istorija Egipta. Dinastije su posle toga grupisane u veće istorijske periode, carstva, a to su staro, srednje i novo carstvo.

Staro carstvo

Egipat, naravno kao i svaka država, ''nema sve'' na svojoj teritoriji. Stoga su vladari starog Egipta preduzimali trgovačke i vojne pohode. Uglavnom to su bili pohodi na oblasti koje su se graničile sa carstvom: jug-Numbija i severoistok- Sinajsko poluostrvo i Levant. Iz Numbije su donosili poludrago kamenje, plemenite metale, začine i egzotične životinje. Sinajsko poluostrvo bilo im je od punog značaja zbog rudnika bakra i tirkiza..
Zbog stabilnosti u državi, dobro uređenoj zemlji i stabilnoj privredi, vladari su se mogli pozabaviti i građevinskim poduhvatima. Kakav bi bio ovo članak o drevnom Egiptu a da ne spomenem čuvene monumentalne grobnice, piramide, koje su na platou Gize, Keops, Kefren i Mikerin, vladari IV dinastije, sebi sagradili. Dimenzije i lepota ovih piramida i danas primamljuju turiste da ih obiđu
.

Krajem starog carstva, politička stabilonst biva uzdrmana. Izbija građanski rat u kojem se nekoliko dinastija bori za vlast. Pobedu u ovom ratu odnose dinasti iz Tebe, i pod vlašću jednog od njih, Mentuhotepa II, Egipat je opet ujedinjen. S tim ujedinjenjem počinje epoha srednjeg carstva (2040. pre n. e.)

Srednje carstvo

Stabilnost koja je ponovo uspostavljena u vreme srednjeg carstva omogućile su dalji razvoj trgovine. Stare trgovačke rute bivaju ponovo uspostavljene, i pored toga, stvara se nova sa minojskim Kritom. Privreda je, u početku, kao i u srednjem veku, cvetala zbog plodnosti Nila, i veći deo močvara je osušen zbog plodne zemlje.

Srednje carstvo su obuhvatile iste okolnosti  koje su bile obuhvatile i staro carstvo, a to su: slabljenje vlasti i njena decentralizacija (prenošenje vlasti na niže organe), korupcija i nagli pad privredne proizvodnje. Država je bila u velikom haosu. Ono što je dalo pečat na završetak srednjeg carstva, i što je izazvalo unutrašnje sukobe, je pomeranje naroda sa Levanta ka Egiptu.

Novo carstvo
Tokom novog carstva koje je trajalo od 1550-1069. godine pre n. e. Egipat je dostigao teritorijalno proširenje i najveći politički uticaj. Značajan vladar za ovu epohu drevnog Egipta bio je  Tutmes III. Tokom njegove vladavine čak ni ja ne bih poželeo da sam živeo na Levantu jer je izvršio 16 pohoda na njega. Proširio je teritoriju od severne Sirije skroz duboko u teritoriju današnjeg Sudana. Ipak, Egipat je zahvaljujući faraonu koji se zvao Ramzes II i njegovim pohodima, postao najmoćnija država Starog istoka.

Bitka kod Kadeša - Bitka koja se odigrala za vreme Ramzesove vladavine. Egipćani su se sukobili kod grada Kadeša sa Hetitima, za prevlast nad Sirijom. Ramzes je imao oko 20.000 vojnika dok je Hetita bilo znatno brojnije. Bitka je rezultirala nerešeno. Hetiti su i dalje držali Kadeš, dok je vojska Egipta morala da se izbori sa pobunama na Levantu. Posle ove bitke Hetiti kad su bili pod izmenjenim unutrašnjim i spoljašnjim prilikama (borba oko prestola i pritisak Asirije), pristali su na sklapanje mira. Tada su Ramzes II i Hatušiliš III  potpisali ugovor kojim je teritorija oko koje su se borili bude podeljena i da će između dve države biti trajni mir, kao i uzajamna pomoć. Sporazum je još više osnažen sklapanjem braka egipatskog faraona i hetitske princeze.

Ramzes II

Tutmes III

Početkom I milenijuma odigravale su se velike seobe na prostorima istočnog Mediterana, koje su uzrokovale političku nestabilnost, i ekonomski i trgovački pa brojnih država, pa i Egipta. Država je počela da slabi zbog gubitka poseda na Levantu, smanjenje prihoda u državnoj blagajni, inflacija, korupcija činovnika, manjak hrane. Egipat je osvojen od strane Asirije 671. godine pre n. e.
Društvo drevnog Egipta
Što se tiče stanovništva, njega su činili slobodni ljudi. Oni su se bavili različitim zanimanjima, to je zavisilo i od toga kojeg su bili porekla i njihovog bogatstva. Slobodno stanovništvo je moralo plaćati porez, a morali su biti uključeni u radovima koji su bili korisni za državu: grade hramove, puteve, grobnice, rade u rudnicima, itd. Takođe su i služili vojsku. Broj robova je bio mali, i njihov rad nije bio od značaja za privredni život ni jedne države Starog istoka. Oni su se bavili zemljoradnjom, zanatom, i trgovinom.
Egipatski vladari su nosili brojne titule. Jedna od njih je bila per-aa (velika kuća) . Iz ovog termina je nastala reč ''faraon'' - titula kraljeva starog Egipta. Egipćani su verovali da je njihov faraon živa slika boga Horusa. Vladar je imao činovnike na koje se oslanjao, a najvažniji od njih bio je vezir. On je bio nadzorni organ za prikupljanje poreza, rad sudova i svih drugih poslova u državi. Kako se država širila, broj vezira se povećao na dva ( jedan brine o severnim posedima a drugi o južnim posedima Egipta). Postojali su činovnici koji su bili zaduženi da vode računa o kanalima za navodnjavanje, branama i veštačkim jezerima.
Što se tiče ostalih zanimanja kojim su se bavili slobodni ljudi, najcenjenije je bilo zanimanje pisara. Pismenost je bila veoma cenjena jer se smatrala veštinom. Oni su predstavljali jedan od važnijih delova administracije.
Robova, kao što sam pomenuo, bilo ih je malo. Oni su bili posedovani od strane kralja, nekog aristokrate, ili institucije, kao što je hram. Ovaj sloj društva su činili ratni zarobljenici, ali i Egipćani koji nisu platili porez i koji su izbegavali radne obaveze.
Pismo
Pismo starih Egipćana bilo je slikovno. Slike su označavale grupe suglasnika a i pojedinačne glasove. Stari Grci su ovo pismo zvali ''sveti znaci'' - hijeroglifi, jer su njima bili ispisavani tekstovi posvećeni faraonima i bogovima. S ovim pismom se moglo pisati po kamenu, drvetu, koži ili na papirusu ( Pismo je dešifrovano od strane francuskog naučnika Žan-Fransoa, početkom XIX veka, na osnovu Rozetskog kamena).

Hijeroglifi

Medicina
Za Egipatsku medicinu je značajan postupak mumifikacije. U praistoriji pokojnike su sahranjivali na obodima pustinje, u jednostavnim jamama. Telo je bilo ukopano u vreo pesak i postepeno se sušilo. Kasnije su tela bila polagana u kovčege za mumificiranje i koristili su se posebni instrumenti, smole i tkanine. S ovim su Egipćani bolje upoznali ljudsko telo i tako razvili tehnike lečenja raznih bolesti. Znali su kako krvotok funkcioniše, lečili su čak i zubne i očne bolesti. Čest sastojak lekova je bio med. Krvarenje se zaustavljalo stavljanjem sirovog mesa na otvorenu ranu. Izvodili su čak i manje hirurške zahtevne intervencije.


https://www.youtube.com/watch?v=gt32SEDutmgKanal: Mmedia Mreza

Književnost
Iz drevnog Egipta sačuvano je dosta poruka, proročanstava, mitova, himni, autobiografija, itd. Neka dela koja su nastala u srednjem carstvu, kao što su Priče i Sunuhetu, Mornar brodolomnik i druge, čitane su vrlo rado, a čak su i napravljene prepiske kasnijih godina. Od religioznih i filozovskih dela moram da navedem tri izuzetna i vrlo rado čitana a to su: Himne Hapiju, Satire o trgovcu i Razgovora čoveka umornog od života i njegove ''Ba''.

Poznavanje tehnike i matematike
Egipćani su imali izuzetno poznavanje iz matematike, građevinarstva i arhitekture (O tome svedoče piramide i hramovi koji se i dan danas nalaze u Egiptu). Znali su računske operacije, razlomke, izračunavanje površine i zapremine geometrijskih tela (Matematički papirus). Oni su rano uočili da početak poplava reke Nil se podudara sa pojavom jedne zvezde (Sirijus) na nebu. Zbog toga je kalendarska godina počinjala sredinom jula. Ona je imala 365 dana i delila se na četri sezone sa tri meseca po 30 dana. Poslednjih pet dana su bili proslavljani jer se smatralo da su tih dana rođeni bogovi.
Religija
Egipatski bogovi su bili dobroćudni iz razloga što su Egipćani mislili da bogovi čine to da Nil poplavi i stvara plodnu zemlju. To im je bio dar od boga. Pored bogova, verovali su i u demone, zle duhove koji su samo donosili nevolje (rat, smrt, bolest, itd.). Bili su uvereni da će maat (poredak koji su uspostavljali bogovi na Zemlji) prevladati i sačuvati njihov savršeni svet.

Egipćani su prikazivali bogove u ljudskom ili životinjskom obliku. Često bi bili prikazani ljudsko telo sa glavom životinje koja im je bila posvećena: Horus(bog Sunca) sa glavom sokola, Hathor(boginja ljubavi i lepote) sa glavom krave, Tog(bog znanja, pisma, lepote) sa glavom ibisa, Anubis(božanstvo podzemnog sveta), sa glavom šakala, Sehmet(boginja rata) sa glavom lavice.
Stanovnici Egipta su verovali, takođe, i u život posle smrti. S toga telo je moralo biti sačuvano a to se postizalo procesom mumifikacije, koji sam već spomenuo, i građenjem grobnica.
Svako Božanstvo je imalo svoj kultni centar ( Ozirisov kult - Abidos, Rea - Heliopolis, Amon - Teba) Hram nije bilo samo mesto gde se poštuje određeno božanstvo već i važan ekonomski činilac, s obzirom na to da je moglo da upošljava desetine hiljada ljudi. Svešteničke dužnosti u Egiptu su mogli obavljati i muškarci i žene, a često je bila nasledna.

V.Z.

edd